U pola devet stavljate vaše dijete na spavanje. Grlite ga i dajete mu poljubac za laku noc i poželite mu slatke snove. Na vas čeka suđe, vaš patner sređuje papire za posao, morate se istuširati i ne preostaje vam vremena da malo odmorite i posvetite sebi. I umjesto da se ostatak večeri pobrinete za preostali posao i provedete par mirnih sati sa svojim partnerom, vi konstantno trčite u sobu vašeg dijeteta kako biste ga ubijedili da zaspe. Na kraju vam to polazi za rukom ali ste na to izgubili nekoliko sati i već ste preumorni za sve ostalo.
Da li vam je ova situacija poznata? Iznenadili biste se koliko roditelja prolazi kroz ovo isto. Nekada tačno možete posmatrati kako se vaše dijete bori sa snom, plače, trlja oči, a nekada djeluje da je skroz budan i da nije umoran. Previše toga se dešava oko vašeg dijeteta i ono ne želi da nešto propusti, a ujedno jei počela faza u kojoj on postaje svjestan da je samostalna ličnost i želi dokazati neku svoju nezavisnost. Jedan način je odbijanje da ide na spavanje.Šta možete učiniti?
• Naučite svoje dijete da se samo umiri. Ako vaše dijete samo može da zaspi ako ste vi u blizini, onda dovodite u opasnost da ono na taj način stekne jednu lošu naviku. Zbog toga je prva lekcija da naučite dijete da se samo umiri i zaspe. Uvedite neke svakodnevne rituale prije spavanja: npr. kupanje, čitanje priče, spavanje. Tako će vaše dijete naučiti šta se od njega očekuje i kada je vrijeme za spavanje. Možete mu obećati da ćete doći da ga obiđete za koji minut.
• Ne dozvolite da se buni, djeca imaju posebno izraženu sposobnost pregovaranja i to posebno kod odlaska na spavanje. Pošto ono uživa u vašem društvu, izmisliće sve moguće kako bi što duže ostalo sa vama. Tražiće vam često čašu vode ili da dođete zbog nečega u sobu..ako primjetite da dijete samo odugovlači na taj način odlazak na spavanje, prekinite to i objasnite da je vrijeme za spavanje, a sve ostalo može čekati i sutra.
• Ponudite mu prihvatljive alternative. Ono počinje da testira granice svoje nezavisnoti. Kako biste vašem djetetu dali osjećaj moći, dopustite mu da o nekim stavarima sam odluči (ali u određenim okvirima): npr. da izabere pidžamu, priču za laku noć itd.
• Budite smireni ali određeni. Stojite iza vaše odluke iako vaše dijete plače. Ako popustite onda će se to samo ponavljati.
• Između 2-4 godine će vaše dijete prerasti krevetac i biće spremno za pravi krevet. Taj prelazak u veliki krevet je signal vašem dijetetu da odrasta i ne zaboravite ga pohvaliti što ostaje cijelu noć u istom jer u ovom krevetu nije ograničen rešetkama pa može ustajati kada hoće.Iako će potrajati dok se ne ustabile navike oko odlaska na spavanje, vaš će se trud na kraju isplatiti.
