Ovih dana jako puno slušam na temu vrtića ili obdaništa, ma hajde što slušam nego što mi “drže” predavanje. Svako ima svoj plan i program, ja se nikome ne miješam u njegov pa molim lijepo nemojte ni vi u moj, pa jel? Što bi rekla moja divna Samira :-). Moj sin ima nepune četiri godine i neće nikada ići u vrtić, šta ćemo sad?! “Jao draga pa sevap je da ga daš, jao draga meni je progovorio, jao ženo da vidiš kako jede i slično”. Super baš mi je drago kada ste zadovoljni i sretni, a pitate li mene zašto sam ja sretna ili da li sam sretna.
Prvo da vam ispričam svoje iskustvo sa vrtićem. Ukupno sam možda provela 7 dana u vrtiću, nosim najlošija iskustva, jedino čega se sjećam su makarone sa pavlakom i spavanja zbog kojeg sam bila u kazni. Moja mama je prosvjetni radnik, radi sa djecom od kada znam za sebe, poslije nekoliko pokušaja mog odlaska u vrtić i sama je odustala. Ne pišem ovo da bi rekla da zbog svog iskustva ne šaljem dijete u vrtić nego da stavim do znanja da nisam išla u vrtić, evo danas jedem, pričam i previše, društvena sam, završila sam i škole i fakultete, bila na svim sekcijama, bavila se sportom, modom, svim i svačim. Često je moja baka komentarisala “to je dijete rođeno takvo” i upravo je to to.
Ja sam sretna sa dadiljom ili tetom čuvalicom ili kako je god mi zvali, ona je nama Vivi, moj sin joj je dao nadimak i svi je tako zovemo. Kada sam na poslu mislim na posao i to što radim, ne razmišljam da li je jeo, da li je mokar, da li se udario, nisam ja sada loša majka jer ne mislim na svoje dijete samo sam bezbrižna i znam da je u dobrim rukama.
Provodi sasvim dovoljno vremena sa vršnjacima, ide u park, druži se sa rođacima, idemo u šetnje sa drugarima i sasvim je dovoljno u društvu vršnjaka. Nikada neću zaboraviti kada je imao dvije godine i kada smo se igrali loptom, prišla je mama sa djevojčicom, djevojčica je otela loptu i gurnula Petra, komentar mame je bio “on garant ne ide u vrtić”. Ja onako razmišljam čemu taj komentar, kad ona nastavlja “e ovo Vam je pokazatelj da treba, nek se bori za sebe”. Ja ostala u šoku, kontam šta je trebao da je gurne, počupa za kosu? Nisam više ništa komentarisala, nismo se tu ni zadržali, uzeli svoju loptu i otišli kući.
Nismo razmišljali o vrtiću, niti razmišljamo, brzo proleti sve to, pa eto škole i školskih klupa, eto frke, trke prehlade i gripe. Opet kažem nemam ništa protiv ali svako sebi bira i kreira plan i program. I vrtić ima svoje prednosti ne osporavam ali nemojte osuđivati ni to da ja neću slati svoje dijete u vrtić.
Moj iskren savjet je da osluškujete svoje dijete i njegove potrebe, da sve što radite radite jer vi mislite da tako treba a ne “čaršija”.