Prošlo je nešto više od mjesec dana od kako sam na nekoj mojoj ličnoj dijeti čije osnovne karakteristike su to da sam izbacila iz svog jelovnika svu nezdravu hranu i grickalice. To bi kod mene u prevodu značilo da ne jedem smoki koji sam jela u ogromnim količinama, da ne jedem čokoladu po principu otvori i pojedi odmah tablu čokolade bez obzira je li od 100 ili 200 grama, ne jedem slatkiše inače i hljeb sam smanjila na minimum. Počela sam i hodati jednom dnevno po 4-7 km ali onda je pao snijeg pa sam to izbacila iz upotrebe dok se snijeg ne otopi. I ima rezultata. Od 4. januara sam smršala 5 kg a uopšte se ne mučim i nemam situacija da mi se nešto jede a ja sad to kao neću jer sam na dijeti, a teško mi i najradije bih napravila izuzetak.
Puno mi u ovom mom mijenjanju prehrambenih navika pomaže proučavanje sastava namirnica, od toga koliko kalorija imaju u sebi do toga od čega su sve napravljene. Ja inače mislim da je za to što sad stalno slušamo o nekim bolestima najveći krivac hrana koju unosimo u sebe, odnosno industrija hrane koja ne preza ni od čega da bi zaradila, pa nam pod hranom prodaju razne gluposti, smeće i otrove. Ali neću o tome sad pisati, to je tema za jedan drugi specijalizirani post.
Danas hoću da napišem nešto o gumenim bombonama.
Volite li vi gumene bombone? Ja sam recimo osoba koja očito ima neku emocionalnu vezu sa ovim slatkišem, jer mi se često dešavalo da u momentima kad želim da se “utješim” hranom kupim sebi gumene bombone. Znam mnogo onih koji u takvim situacijama kupuju i jedu čokoladu, ali ja sam birala njih. I jela, po principu – otvori i pojedi sve što imaš u kesici. Međutim, od kako sam na dijeti ne kupujem ih i ne jedem. I nisam mislila o njima uopšte.
Međutim, prije par dana dođe Damir sa proslave trećeg rođendana zeničkog kviza Edoteka na kojem su svim takmičarima dijelili po jednu čokoladu i jednu kesicu gumenih bombona. Čokoladu je zadužio on jer ja sad jedem samo ove fancy skupe crne sa puno kakaa, a gumenjaci se metiljaju po stolu.
I gledam ih i odlučim provjeriti od čega su i koliko imaju kalorija. Na kesici piše – sastojci: glukozni sirup, šećer, voda, želatina, kiselina: limunska kiselina, tvari za poliranje (karnauba vosak, pčelinji vosak), bojilo: karamel, prirodna aroma. Mogući tragovi mlijeka i glutena.
Ne piše koliko ima kalorija, a ovi ostali sastojci i ne zvuče baš sad tako zabrinjavajuće, zar ne? Guglam… Ništa pretjerano zabrinjavajuće ne nalazim. A onda pronađem tabelu gdje piše da 10 gumenih bombona ima 87 kalorija, ili na drugoj tablici piše da 100 g ima 345 kalorija – kalorijska tablica. U prevodu to znači da ova kesica koju sam ja dobila ima 90 g bombona, odnosno nekih 310 kalorija. A da bih potrošila 100 kalorija ja moram hodati 1 sat. Ne samo ja, i vi isto tako.
Ono što je gore u ovoj priči jeste sve ono čega nema u gumenim bombonama – nema masti, nema vitamina, minerala. Nema ništa osim šećera i ugljikohidrata, ništa što bi nas nahranilo i omogućilo / pomoglo organizmu da radi, da funkcioniše. Pravim opet poređenje sa autom – kad pojedete gumene bombone to je otprilike kao da u automobil naspete neku brlju od benzina. Možda će auto i voziti, ali kako?
Često djeca jedu gumene bombone u velikim količinama. Ne samo njih, i mnogo drugih slatkiša koji su svuda oko nas, fino upakovani, mnogo izreklamirani, puni pojačivača okusa koji, smjela bih se kladiti, izazivaju razne ovisnosti. A organizam od toga nema koristi i vrlo često ima štetu.
I nisam pristalica zabrana ili izbjegavanja po svaku cijenu jer mislim da to teško funkcioniše na duže staze. Ali mislim da je vrlo korisno znati šta unosimo u sebe i zato i pišem ovo.
Dok gledam ovu kesicu još uvijek ne znam hoću li je pojesti. Ali ako to i uradim bar ću znati da sam pojela čistu emociju a ne nešto što se može nazvati hranom.
Izvor: cyberbosanka.me
