Inseminacija je jedna od metoda asistirane medicinske oplodnje. Ima svoje prednosti u odnosu na vantjelesnu oplodnju jer je relativno jednostavna, jeftina i neinvazivna. Može se ponavljati nekoliko puta. Radi se i u stimulisanom i spontanom ciklusu. Procedura započinje kod parova sa spermogramom muškaraca koji nije uredan, tj. u slučajevima oligoasthenozoospermije.
Prethodno se sprovodi planiran seksualni odnos u tri ciklusa – sa ili bez stimulacije ovulacije. Za inseminaciju je potrebno oko 5 miliona pokretnih spermatozoida. Ne sprovodi se kod žena starijih od 40 godina.
Postupak se obično sprovodi kroz protokol stimulisane ovulacije sa Klomifen citratom ( 50 – 100mg dnevno, tokom 5 dana ) ili HCG ( humani horioni gonadotropin ) ili FSH (folikul stimulišući hormon ). Folikul se prati ultrazvučnom folikulometrijom, uz merenje debljine endometrijuma i eventualno određivanje E2 ( estrogena). Potrebno je postići 2 – 4 folikula veličine oko 18mm, trolisni endometrijum debljine veće od 9mm i i E2 između 150 – 250pg/ml. Inseminacija se sprovodi između 13 – 16 dana ciklusa. Postupak IUI se radi 36 h nakon davanja HCG ili u dva navrata nakon 12 h i 36 h sa 1 ml sperme. Nakon IUI žena se odmara 15 min.
Sperma se sprema pranjem u medijumu, swim up tehnikom ( isplivavaju najkvalitetniji spermatozoidi ) i separacijom sperme uz pomoć density gradient-a. Tako se postiže dobra koncentracija progresivno pokretnih
spermatozoida u maloj zapremini. Sekr etorna faza ciklusa se podržava primenom gestagena.
Trudnoće koje nastaju IUI u 95% slučajeva javile su se nakon 3 do 4 pokušaja. Ukoliko trudnoća ne nastane preporučuje se IVF – in vitro fertilisation ( vantelesna oplodanja ) ili ICSI ( intracitoplazmatska injekcija spermatozoida ).
Prof.dr.sci. Devleta Balić