Bez sumnje mobilni telefon je poklon kome će se obradovati svako dijete, a posebno tinejdžere, koji će ga na nekoj svojoj zamišljenoj listi “moram da imam” staviti na vrh željenih stvari.
Da li bi roditelji trebalo da popuste pred njihovim zahtjevima, posebno u pogledu praćenja najnovijih modela pa svakih pola godine kupovati novi, moderniji, bolji i “pametniji” aparat?
Ovo pitanje prati još mnogo nedoumica u glavi roditelja i odraslih. Prvo je uvijek: koliko je mobilni telefon opasan za zdravlje a onda i ono što, misleći na kućni budžet, isto tako nije nebitan – koji model i koji paket odabrati.
Roditelji sasvim male djece imaju i još važniju nedoumicu, pitajući se sa koliko godina bi dete trebalo da dobije svoj telefon. Nije li prerano? Da li mu treba, kako će ga koristiti? Istražili smo, nastojeći da pronađemo merodavne podatke, rezultate do kojih su došli kompetentni istraživači širom svijeta, što je samo potvrda koliko ova tema interesuje mnoge ljude.
Uostalom pomisite samo koliko u ovom momentu korisnika mobilnih telefona drži svoj aparat u rukama ili razgovara sa nekim. U tekstu koji slijedi pišemo o prednostima i manama upotrebe mobilnih telefona kod najmlađih.
Mobilni telefon prilagođen uzrastu djeteta
Obično su roditelji ti koji preuzimaju inicijativu pri kupovini, najčešće iz bezbjednosnih razloga jer im lokacija mobilnog telefona otkriva gdje je njihovo dijete trenutno. Ako se dijete samo vraća iz škole jasno je da je mobilni telefon nešto što će odrasle osloboditi brige kada god je dijete napolju samo, jer će u svakom trenutku moći da ga pozove, ili instalira aplikaciju za lociranje.
Ako đak mora da koristi javni prijevoz javljanje će biti način da roditelji u svakom momentu znaju gde im je dijete. Međutim, trebalo bi voditi računa da nadzor i kontrola korišćenja telefona kako dijete raste postane prilagođeno uzrastu, da propitivanje: “Gdje si, s kim si, kuda ste pošli?” ne postane razlog za podsmevanje vršnjaka s kojima je u društvu.
Prekomjerna upotreba mobilnog ostavlja posljedice
Ipak, vidimo dovoljno razloga da roditelji dobro razmisle, imajući u vidu između ostalog, da su dječiji psihijatri složni u mišljenju da nije telefon toliko opasan predmet koliko njegova prekomjerna ili neodgovarajuća upotreba jer se tako najlakše kidaju veze sa okolinom i bližnjima.
Ma koliko telefon bio kratkotrajna “bebisiterka” tokom dana, korisna a besplatna, roditelji moraju da ostanu emocionalno dostupni djetetu tokom cijelog dana a posebno kada završe poslovne obaveze. Da čuju šta ga muči, da li nešto “škripi” u školi, da li ih nešto ometa da postignu više, da li bi se bavili sportom.
U protivnom će vrlo brzo platiti detinjim promenjenim ponašanjem, njegovom slabijom pažnjom, jer mu zbog pretjeranog gledanja u virtuelnu stvarnost svakodnevni život postaje dosadan i neinteresantan.
Zbog mobilnog djetetu slabi pažnja
Studije su pokazale da postoji rizik od pojave težih posljedica po zdravlje, posebno najmlađih korisnika koji rastu i razvijaju se, prije svega je to gubitak pažnje, ako se nekoliko sati svakodnevno provede na društvenim mrežama, razmeni nekoliko desetina poruka mobilnim telefonom. A onda još i zbog školskih obaveza sa interneta skinu dajdžest lektira, prepiše neka lekcija, razmeni domaći i beleške od najboljeg drugara.
Podaci dobijeni na malom uzorku, ne dozvoljavaju da potvrdimo da postoji uzročna veza između radiofrekvencija i tumora ili nekih težih zdravstvenih problema. Ali, kada se saberu višečasovno sedenje u istom položaju, gledanje u ekran bez pauze, teško da sve to može da bude lekovito za kičmu, oči, ruke i mišiće.
Od odraslih se uči kako se koristi mobilni
Uostalom tvorci novih modela mobilnih telefona sem smanjenja štetnih uticaja na zdravlje smislili su i novu kombinaciju ručnog sata i telefona da korisnik ne bi morao sve vreme da drži aparat u rukama a da zna da mu je stigla poruka i da ga je neko pozvao.
Na početku školske godine roditelji rado biraju i tu mogućnost da sa svojim djetetom budu na vezi kada nisu zajedno. Mobilni operateri su sa svoje strane za male korisnike smislili paket ograničenih mogućnosti, prilagođen finansijskim mogućnostima roditelja.
Mobilni telefon se ne drži pored tanjira
Najbolja roditeljska kontrola su zapravo roditelji i odnos roditelja prema mobilnom telefonu. Oni daju primjer. Ne drže za početak telefon pokraj tanjira tokom obroka. Zbog pandemije korone više ne važe pravila da dijete telefon ne koristi dok uči – nasuprot tome oni baš nastavnika moraju zbog karantina i kovida 19 da slušaju upravo zahvaljujući telefonu ili lap topu. Ipak, u danima kada sede u klupi na času, na nastavi, njihov mobilni telefon, ipak, mora biti utišan.
Roditelji pametan telefon smatraju dobrim “pratiocem” tinejdžera, psiholozi umesto razgovora na daljinu preporučuju direktna druženja i razgovore, upozoravajući da pretjerano koriščenje telefona uprkos hiljadama virtuelnih prijatelja nije dokaz društvenosti več znak nezadovoljstva.
Čak i nekog izmaštanog prijateljstva i bajkovitog sedenja “u društvu” u kome se mnogi jedva poznaju.
Na ulici se gleda u semafor a ne u telefon
Da je i ovde moguće govoriti o licu i naličju mobilnog telefona, ne tako davno pokazalo se koliko je ovaj izum bio važan kao posrednik i među mladima i među starijima. Kada zbog širenja korone nije bilo posjeta rođacima a ni slobodnog šetanja zahvaljujući mobilnom telefonom ljudi su makar mogli da se pitaju za zdravlje. Mnogi i da rade onlajn.
Pametan telefon je postao previše važan u našim životima, toliko da se bez njega mnogi osećaju izgubljeno. I djeci je važan koliko i odraslima, ali on “krade” pažnju, što je posebno nezgodno na ulici. Svoje loše iskustvo kada je gledajući u telefon bez gledanja pošao da pređe ulicu švedski umetnik Jakob Sempler je iskoristio da kasnije napravi poseban saobraćajni znak – zabranjeno koriščenje mobilnog.
Njime su ubrzo bile ukrašene mnoge ulice i raskrsnice u Stokholmu.
Naučno se to, kada neko nešto gleda a nije svjestan šta vidi, zove nepažljivo slepilo. Fokusirani na nešto mozgu ne dozvoljavamo da “obrađuje” jasno vidljive informacije, tumače neurolozi, što samo može da bude upozorenje djeci da se ulica prelazi gledajući u semafor a ne u telefon.
Opasan učinak mobilnog vidi se ubrzo u školi
Korišćenje blagodeti “besplatnog čuvanja dece” zbog prepoznavanja lokacije mobilnog telefona dakle trebalo bi da bude umjereno, dogovoreno sa roditeljima. U protivnom može da bude plaćeno neprilagođenim ponašanjem djece.
Djeci bomdardovanoj zvučnim efektima i grafičkim eksplozijama, lijepim slikama posle nekoliko sati glas nastavnika u učionici postaje nečujan, dosadan, toliko da teško dopre do njihovog mozga. Neka nova znanja teško da će im ući i glavu.
Dakle, umjerenost prije svega – kao i sa svim drugim aspektima u životu.
