Sindrom policističnih jajnika (PCOS) je endokrinološki , metabolički i reprodukcijski poremećaj.
Simptomi su hronični: anovulacijski ciklusi sa nepravilnim menstrualnim krvarenjima, ciklusi su često duži od šest sedmica ili izostaju, pojačan rast dlačica, akne, ispadanje kose, neplodnost (jer folikuli često ne sazrijevaju i ne oslobađaju jajašce) te prevelika težina. Za postavljanje dijagnoze potrebno je napraviti ultrazvučni pregled, color dopler, određivanje hormonskog statusa, OGTT te analizu metabolizma.
Uzrok sindroma policističnih jajnika nije poznat, iako neke studije govore u prilog genetskoj predispoziciji.
Važno je razlikovati dva oblika policističnih jajnika. Jedan su takozvani pseudopolicistični jajnici, s blagim poremećajima, a drugo su pravi policistični jajnici koji predstavljaju teži oblik bolesti.
U oba slučaja simptomi su neredovitost menstrualnih ciklusa i oligomenoreja (ciklusi s razmacima dužim od 28 dana), odsutnost menstruacija, anovulacijski ciklusi, masna koža i akne, maljavost, rijetka kosa i širok struk.
Razlika između spomenuta dva oblika bolesti je samo u intenzitetu tih simptoma: oni su vrlo blagi kod pseudopolicističnih jajnika, a teški te ponekad i jako ozbiljni kod pravih policističnih jajnika.
Učestalost sindroma je u 15 – 22 % žena reproduktivnog perioda života. Sindrom se češće dijagnosticira u adolescenciji(25 %). Starenjem i fiziološkim smanjenjem ovarijske rezerve, ublažava se hiperandrogenemija i ovulacije su češće.
Terapija
Danas se blagi oblik policističnih jajnika može liječiti i bez lijekova, što se u mnogim zemljama, već primjenjuje jednom vrstom šećera koja se naziva mioinozitol. Kako bi se mogao razumjeti način na koji taj šećer djeluje, važno je znati da periferna rezistencija dovodi do toga da mišićne ćelije ne reaguju na “podražaj” inzulina, odnosno ne uspijevaju pretvoriti šećere u energiju spremnu za korištenje. Budući da i jajnici koriste šećer kao neku vrstu pogonskog goriva, uspostavlja se štetan mehanizam koji tjera jajnik da potroši sve rezerve mioinozitola, šećera koji inače ima vrlo preciznu zadaću: prenositi poruke koje hormon FSH svaki mjesec šalje jajnicima kako bi ih potaknuo na lučenje odgovarajuće količine hormona.
U nedostatku tog hormonalnog prenosioca poruka, jajnici se blokiraju u svojoj funkciji i počinju neuravnoteženo lučiti hormone. Tako nastaje sindrom policističnih jajnika.
Zbog toga je potreban mioinozitol, šećer koji je prirodno prisutan u mnogim namirnicama (špinatu, endiviji, blitvi, grašku, mahunama, karfiolu, mesu, a posebno u jetri, integralnim žitaricama, voću, posebno u dinji, agrumima, orasima, bademima i sojinom lecitinu). No, čak i ako je unos tog šećera prehranom dovoljan, s policističnim jajnicima svakako postoji rizik da dođe do manjka, koji treba nadoknaditi adekvatnom suplementacijom.
Zdrav način života pomaže
Upotrebom oralne kontracepcije snižavaju se povišeni muški spolni hormoni, a preporučuje se i što zdravija ishrana te dijeta kod gojaznosti jer je kod inzulinske rezistencije potrebno izgubiti najmanje 5-10 posto tjelesne težine. Istraživanja su pokazala da u liječenju može pomoći mioinozitol – molekula slična glukozi koja učestvuje u ćelijskom metabolizmu, a ima je u nekim namirnicama kao što su mahunarke i citrusi.
S obzirom na to da se zna da je inzulinska rezistencija jedan od razloga izostanka ovulacije te učestvuje u nastanku policističnih jajnika, preparati koji sadrže mioinozitol mogu pomoći u regulaciji ciklusa.
Dodatci prehrani koji sadrži mioinozitol i folnu kiselinu su namijenjeni ženama prije i tokom trudnoće.
Suplementi koji sadrže potrebne dnevne doze mioinositola I folne kiseline imaju za cilj poboljšanje regularnosti menstrualnog ciklusa i kvaliteta jajnih ćelija, kao kvalitetna Priprema za ostvarivanje zdrave trudnoće. Preporučuje se uzimanje suplemenata u trajanju od najmanje 3 meseca.
