Ajša Mujačić: Penelope me pazila i mazila!

Da, Sebina je gimnastičarka. Ličimo, zato što jako voli gimnastiku, ona nikad ne bi izlazila iz sale i želja joj je da ode na Olimpijadu. Stalno je nasmijana, nikad ne miruje i dok sjedi, sjedi u špagi. Nije bilo teško glumiti Sebinu, ja se isto tako ponašam.

 Kako si dobila ulogu u filmu, jesi li išla na casting, kako izgleda casting za ulogu u filmu jedne osmogodišnje djevojčice?

Ja sam bila na treningu u mom klubu “Olimpik” kada su došli ljudi iz ekipe filma i trenerica nam je rekla da će nas slikati jer traže djevojčicu koja liči na glavnu glumicu u talijanskom filmu. Znale smo da treba biti gimnastičarka i sve smo se nadale da ćemo glumiti neku slavnu gimnastičarku kad je bila mala. Nakon nekoliko dana, mama je rekla da je pročitala da će u filmu glavnu ulogu glumiti Penelope Cruz. Kada sam vidjela njenu sliku na internetu, mislila sam kako nemam šanse za ulogu jer smo potpuno različite. Onda su me pozvali na casting u Hotel Holiday Inn. Tamo sam trebale glumiti jednu scenu iz filma, na engleskom jeziku, otpjevati neku omiljenu pjesmu i uraditi vježbu iz ritmičke gimnastike. Bilo je oko 300 djevojčica na castingu. Pjevala sam pjesmu Tonija Cetinskog, imala sam tremu, ali bilo je zanimljivo.

 Šta se sve dešavalo tokom tih četiri mjeseca snimanja?

Film se prvo snimao u Sarajevu. Ja nisam imala scene u Sarajevu, tu sam se samo upoznala sa ekipom, dolazila na probe kostima, slikala se za neke fotografije koje se koriste u filmu itd. Tu sam upoznala Penelope, morala sam se slikati s njom, bila sam jako uzbuđena. Kad smo izlazile sa snimanja ispred kuće u kojoj smo snimali bilo je puno djece koji su htjeli da vide Penelope, a ona je mene držala za ruku. Bila je jako lijepa, odmah se nekako sprijateljila sa mnom, ali nismo se više vidjele do snimanja na Korčuli.

Na Korčuli je bilo super. Snimalo se na otoku koji je svjetionik, na kojem žive samo gušteri. Do otoka su me vozili gliserom – to je bilo jako uzbudljivo. Bilo je lijepo vrijeme, u pauzama smo se kupali. Tamo sam imala društvo, još jednu djevojčicu Elenu iz Sarajeva koja takođe glumi u filmu. Naveče smo zajedno šetale po Korčuli, a na ulici su nas prepoznavali ljudi koji su pomagali na filmu, pa su nas pozdravljali kao da smo slavne glumice. To nam je bilo jako smiješno i zabavno. U Torinu sam imala najviše scena, i u Torinu je bilo najljepše.

 Kako je bilo snimati s velikim glumcima, jesi li učila od njih?

Snimala sam sa puno poznatih glumaca, svi su bili jako ljubazni prema meni. Bila sam sretna svako jutro kad dođem na snimanje i vidim da su svi tu, jer sam znala da će biti zabavno.

Najviše sam se družila sa teta Sanjom Vejnović, koja glumi u Larinom izboru. Rekla sam joj da svi u školi možda ne znaju za Penelope, ali za Larinu mamu znaju. Ona je jako dobra glumica, puno me je učila na snimanju. Zajedno smo ponavljale tekst prije scene, učila me kako da ne gledam u kameru, družile smo se i poslije snimanja, a jedva čekam da je posjetim u Zagrebu jer me je obećala voditi na snimanje “Larinog izbora”.

S nama je bila i teta Mira Furlan, ona odlično glumi, rekla mi je da je snimala puno filmova i pričala kako je glumiti u filmovima naučne fantastike.

Jako sam se radovala kada je na setu bio i Jovo Divjak. S njim nikad nije dosadno.

 Tvog brata u filmu glumi naš Adnan Hasković, a u Torinu su bili još neki bh glumci, jesi li se družila s njima?

Ti već četiri godine treniraš ritmičku gimnastiku. Je li to bilo važno da baš tebe odabru za ovu ulogu?

Ja sam izabrana za ulogu zahvaljujući ritmičkoj gimnastici, nikada prije nisam se bavila glumom i nisam išla na casting da glumim u filmu, nego su ljudi iz ekipe došli na naš trening.

 Kako izgleda jedan dan glumice?

Dan prije dobijemo jedan papir na kojem piše ko sve od glumaca treba snimati sutra i u koliko sati će doći po nas. Ujutro prvo idemo u šminku i kod frizera. Obično dok smo na šminkanju dođe jedna gospođa koja je slušala naš engleski, pa zajedno ponovimo tekst za scenu koju snimamo. Ona je govorila da imam pravi cartoon English, a jako volim gledati crtane i dječije serije na Disney XD.

Onda počinje snimanje.

Sergio i Margaret, koja je napisala knjigu, mi pokažu šta trebam raditi. Scene ponavljamo i po nekoliko puta. Nekada sam završavala brzo do ručka, a nekada i cijeli dan.

 Kažu da si imala sve pogodnosti kao i ostali glumci u filmovima A produkcije, luksuzni apartmani, automobili, vlastiti vozač itd.

Da imala sam sve kao i ostali glumci, vozač je dolazio ujutro po mene i mamu u hotel, imala sam svoju prikolicu na kojoj piše moje ime iz filma(kao u filmovima koje sam gledala). Pazili su na sve, pojavio mi se herpes na usni, oni su odmah zvali doktora koji je došao na snimanje da to pogleda.

Imala si i svoju asistenticu?

Elisa je pomoćnik redatelja i brinula se kad trebam na set, šta želim za ručak, pa je mama rekla da će me razmaziti i da se ne navikavam previše. Elisa ima prijateljicu u Sarajevu i radujem se što ću je ponovo vidjeti. Jako sam se sprijateljila i sa Cristinom, ona je kostimograf i brinula se o tome šta ću oblačiti za film. Ja sam imala neke stvari koje su mi bile super, i neke u kojim se nisam osjećala dobro, pa smo zajedno navijale da to obučem. Ali Sergio se nije uvijek slagao s našim izborom :).

 Izjavila si kako se Penelope igrala s djecom u pauzama, da je jako pristupačna?

Penelope je jako dobra osoba, sa svima se druži, dođe na set stane i priča sa svima. Mene je jako pazila, naručivala mi tople čokolade i pomfrit. Nisam vidjela njenog sina Lea, iako je bio u Torinu, jer je na setu bilo jako hladno pa nije dolazio u posjetu, ali mi je zato donijela slike da ga pokaže, ona kaže da je Leo najslađa beba na svijetu, stvarno je sladak.

Penelope jako voli djecu, jedan dan je bilo još djece na snimanju, bilo je hladno a snimali smo napolju. Ona se igrala s nama, ganjala nas da se ugrijemo.

Kada sam snimala prvu scenu imala sam tremu, morala sam se smijati a da to bude prirodno. Penelope me jako škakiljala iza leđa i scena je bila super. Puno mi je pomagala u svim scenama, jer je velika glumica.

Pričala mi je o baletu koji je plesala dugo godina i jako joj se svidjelo što treniram ritmičku gimnastiku.

Napisala mi je divnu posvetu na jednu razglednicu Torina.

 Jesi li imala vremena da bolje upoznaš Torino?

Da puno smo hodali po Torinu i uživali. Super je što smo svi zajedno bili u Torinu, posebno sam sretna zbog toga. Na Korčuli smo mama i ja tri dana ostale same i jako su nam falili babo, moja sestra i brat.

Torino je veliki grad, ima puno parkova za djecu, iza hotela je ogromna rijeka Po sa velikim parkom u kojem smo se igrali. Imaju neke drugačije ljuljačke, tobogane, kojih nema kod nas. Išli smo i na klizanje naveče.

Bili smo u muzeju auta po kojima je Torino poznat, na stadionu Juventusa, moj babo i ja volimo fudbal i morali smo obići novi stadion.

 Kažeš da je gimnastika tvoja prva ljubav, GuGu je već puno pisao o izuzetnim uspjesima ritmičarki Olimpika, koliko ti je gimnastika pomogla na filmu?

Gimnastika je moja prva ljubav. Ja sam svaki dan na treningu, imam odličnu trenericu prof. Hidajetu Glavinić koja se brine da budemo dobre gimnastičarke, da idemo na mnoga takmičenja i tako predstavljamo svoju zemlju u Evropi.

Ja sam na gimnastici naučila kako da pobjedim tremu, kako da se odnosim prema obavezama. Mi moramo biti ne samo dobri sportisti nego i kulturne i obrazovane djevojčice, trenerica nam to stalno ponavlja. Ne dozvoljava nam na primjer odlazak na koncerte sumnjivih “umjetnika”, i sl. Gimnastika je odličan sport za djevojčice i tu imam najbolje prijateljice.

 Koliko je naporno trenirati svaki dan, a vikendom i dva puta dnevno? Je li to previše obaveza za jednu djevojčicu?

Meni nije teško, a ja nisam sama. Ima nas oko 20 u takmičarskom programu koje treniramo svaki dan. Nije to teško, trening je zanimljiv, mi volimo gimnastiku i jedva čekamo sljedeći trening. Moja sestra Esma počela je trenirati sa 4 godine i već sljedeće godine trenirala je zajedno s nama takmičarkama. To mogu i male i velike gimnastičarke, potrebno je da volite sport, da imate dobru trenericu i dobro društvo.

 A kako je na takmičenjima, putujete na mnoge međunarodne turnire, gdje je konkurencija sigurno jaka, a pisali smo puno puta o vašim medaljama?

Teško je nekada, konkurencija bude jaka, nekada misliš da si super, a jedna mala greška ti pokvari vježbu i ostaneš bez medalje. Moraš uskladiti sve, dobro izvesti vježbu, imati lijepu frizuru, osmijeh na licu, pratiti muziku. Zato treba puno treninga i puno puno jakih takmičenja da bi bile što bolje. Mi u Klubu Olimpik idemo na mnoga takmičenja i jake međunarodne turnire. Prošle godine smo osvojile preko 200 medalja na međunarodnim turnirima. Sve to zahvaljujući našoj trenerici i našem trudu.

Sad 3. marta će u Sarajevu biti turnir koji organizuje naš klub i imaćemo veliki broj ritmičkih gimnastičarki, oko 300 iz cijele Evrope. Jako se radujemo.

 A kako si uskladila sve obaveze sa školskim obavezama? Ideš u O. Š. Skender Kulenović?

Idem u četvrti razred. Moja učiteljica Vesna ima jako puno razumjevanja za moje obaveze oko gimnastike i takmičenja, ali uvijek moram sve stići i na vrijeme uraditi. Tako je bilo i sa snimanjem filma. Morala sam izostajati nekoliko puta iz škole i po dvije sedmice, ali direktorica naše škole i moja učiteljica su mi dozvolile izostanke. Još jedan dječak iz naše škole snima film, svi su u školi ponosni na nas. Zato sam u Torinu svaki dan morala vježbati matematiku, čitati lektiru…

Uspjela sam sve stići.

 Za kraj jedno klasično pitanje, koje si čula mnogo puta do sada? Hoćeš li biti glumica kad porasteš?

Voljela bih glumiti na filmu ili bar raditi neki od poslova koji su vezani za film. Volim crtati foto modele, lijepo je biti i kostimograf, svidjelo mi se i što rade asistenti redatelja, Bojana, Elisa i Luna, njihov je posao jako zanimljiv. Ja volim jako TV, pa me u kući kažnjavaju ne gledanjem TV-a, jer to nije dobro. Imam puno drugih obaveza, pa nije to baš pretjerano.

Voljela bih raditi nešto vezano za film, vidjećemo.